Kratka, datirana istorija Grčke.
Počeci bronzanog doba (oko 3000–1100 p.n.e.)
Kikladska kultura na ostrvima Egejskog mora pojavila se oko 3000 p.n.e. Na Kritu je procvetala minojska civilizacija (oko 2000–1450 p.n.e.) sa palatom u Knososu, a Mikenci (oko 1600–1100 p.n.e.) ostali su zapamćeni u Homerovim epovima o Trojanskom ratu.
Arhaična i klasična Grčka (800–323 p.n.e.)
Posle „mračnog doba" nastali su grčki gradovi-države (polisi). Prve Olimpijske igre održane su 776 p.n.e. Atina je stvorila demokratiju pod Klistenom 508 p.n.e. Grci su odbili persijske invazije kod Maratona (490 p.n.e.) i Salamine (480 p.n.e.), što je započelo zlatno doba Perikla — Partenon, pozorište i filozofiju (Sokrat, Platon, Aristotel). Razorni Peloponeski rat (431–404 p.n.e.) oslabio je sve.
Aleksandar i helenističko doba (336–146 p.n.e.)
Aleksandar Veliki (336–323 p.n.e.) osvojio je Persijsko carstvo i proširio grčku kulturu od Egipta do Indije.
Rimska i Vizantijska Grčka (146 p.n.e. – 1453 n.e.)
Rim je apsorbovao Grčku do 146 p.n.e., ali su grčki jezik i nauka oblikovali rimski svet. Kada je Konstantin osnovao Konstantinopolj 330 n.e., Grčka je postala srce hrišćanskog Vizantijskog carstva, koje je trajalo preko hiljadu godina — sve do turskog osvajanja grada 1453.
Osmanska vladavina i nezavisnost (1453–1830)
Usledila su skoro četiri veka osmanske vladavine. Grčki ustanak izbio je 1821, a nezavisna država je priznata 1830.
Moderna Grčka
Mlado kraljevstvo je postepeno obuhvatilo Solun, Krit i ostrva. Atina je bila domaćin prvih modernih Olimpijskih igara 1896. Posle svetskih ratova i građanskog rata Grčka je postala stabilna republika i 1981 ušla je u Evropsku zajednicu.
Informativni materijal. Datumi prema opšteprihvaćenoj historiografiji.